Četvrtak 19. 12. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
6
Nedelja 30.10.2016.
08:11
N. Jokić - Vesti #Commented 45 and 46 rows # #Changed code from 45-46 A
Pred Međunarodnim sudom za Monsanto, koji je prošle nedelje tokom dva dana zasedao u Hagu, osim poljoprivrednika sa više kontinenata svedočili su i lekari i drugi stručnjaci.
Utorak 01.11.2016.20:11
Које нити спајају организације за заштиту животиња и компаније за производњу ГМО семена? Већ неколико деценија − под лажном заставом „одрживог развоја“ − мегакорпорације и читаве државе спроводе пројекат отимања обрадиве земље сељацима. Кредибилитет УН омогућава да зелена перионица новца функционише беспрекорно, подржана једном од најутицајнијих „инвајронментал протекшн“ организација – WWF − која већ деценијама, захваљујући сјајно дизајнираној еко-фасади, успешно развија глобалну мрежу експозитура.
Utorak 01.11.2016.20:11
ПРАВО ЛИЦЕ „ЗЕЛЕНОГ“ МЕНАЏМЕНТА ________ Улазак у елитни клуб „инвајронментал френдли“ произвођача ГМ соје (намењене производњи биогорива) или ГМ палми за производњу уља, гарантује неслућене привилегије и могућност некажњеног прогона сеоског становништва − ради стварања монокултурних зона – екопустиња. За то време заштитници беба тигрова, поларних медведа, младих орангутана и малих панда манипулишу емоцијама милиона, продајући патетичне документарце о угроженим врстама и мајице са ликом окатог медведића. Донације пристигле у фондове WWF (500 милиона евра годишње) потврђују да је слоган „Фор а ливинг планет“ постигао пун погодак. Шокантан документарни филм „Тишина око панда – оно што WWF није рекао“ троструког добитника престижне немачке ТВ награде „Гриме“, Вилфреда Уисмана, показао је право лице „зеленог“ менаџмента, а податак да је након приказивања на немачкој и швајцарској ТВ волшебно скинут са Јутјуба, има посебну тежину. Аутор је са екипом сниматеља кренуо трагом „зелене трансверзале моћи“ да би разоткрио механизме згртања капитала уз помоћ јефтиног медијског трика: направити срцепарајући филм о угроженој врсти, укључити богате донаторе, власнике компанија за производњу ГМ семена и монокултурну производњу, заинтересоване да се − на основу сертификата WWF − докопају бонуса за „еко-френдли“ активности.
Utorak 01.11.2016.20:14
„Тишина око панде“ показује шта се дешава иза завесе, у „бек стејџу“, са заштићеним животињама и незаштићеним староседеоцима, осуђенима на егзодус са спржене земље, натопљене отровним хемикалијама и потоцима отпадних вода. Трагајући за оснивачима WWF, Уисман открива да се на кормилу организације налази британска аристократија, са принцом Филипом и осведоченим „љубитељем дивљих животиња“, холандским принцем Бернардом. Он је „зеленим“ новцем финансирао командосе у борби против локалног становништва, одлучног да оружјем спречи приступ ловокрадицама на заштићену територију. Бернард је довео и првог спонзора: нафтну компанију „Шел“, што је био почетак нераскидивог пријатељства нафташа и WWF. Међу витезовима „одрживог развоја“ нашао се и „Монсанто“, тесно повезан са аргентинским владарима из сенке, бившим Пиночеовим сарадницима, хладнокрвним убицама и хохштаплерима, распоређеним на кључне функције по принципу обртних врата. Хорхео Рулием, некадашњи борац против хунте (у Пиночеовим затворима изгу-био око и бубрег) тврди да су „Монсанто“ и WWF две руке једног тела: док „Монсанто“ на терену спроводи политику монокултуре, WWF има задатак да овај модел учини социјално прихватљивим. Они су ти који врше притисак на Европу да прихвати „Монсантову“ ГМ соју.
Utorak 01.11.2016.20:15
Радикалне промене наступиле су у агробизнису последњих 20 година, посебно на тржишту семена. Ако су раније преовладавали мала предузећа и институти, снабдевајући пољопривреднике природним семeњем, данас овим тржиштем господари 10 великих транснационалних корпорација које контролишу половину светског тржишта семена. Истовремено, већина ових компанија производи и пестициде, али и генетички модификоване организме (ГМО). На пример, „Монсанто“ контролише 90 одсто тржишта соје У ком правцу иде агробизнис сликовито показују недавни догађаји (нашој јавности непознати и досад необјашњени) у Аргентини, где је недавне демонстрације „незадовољних грађана“ платила компанија „Монсанто“. Наиме, влада Маурисија Макрија је усвојила резолуцију о контроли семења, а „Монсанто“ је, после тога, отворено иступио против владе Аргентине. Да би влада ослободила аргентинске пољопривреднике обавезе да користе лиценцирано семење „Монсанта“, мора да преговара са овом компанијом. На страну ко је пре тога потписао и како (корупцијом или добровољно) такву обавезу за домаће пољопривреднике и компаније. Сада влада покушава да се реши исте, што нимало није лако будући да још није успела. Наиме, „Монсанто“ је одбио преговоре и спустио цену генетички модификованог семења за мале произвођаче, при чему су се обе стране сложиле да велики произвођачи и даље да плаћају пуну цену. После ових мера (протести „незадовољних грађана“ трајали су све време), акцијe „Монсанта“ су порасле за три одсто. Додатну победу (и профит) компанија је обезбедила и тиме што је обавезала откупне станице да контролишу да ли је роба лиценцирана, јер су, како кажу, аргентински фармери стекли велике зараде на њиховој технологији, те сада морају да плате. Поред тога, извршила је невероватан притисак и на превознике, пре свега оне који возе робу воденим путевима, да не примају артикле без адекватне документације, која подразумева и плаћање лиценце „Монсанту“.
Utorak 01.11.2016.20:17
ПОДЕЛА ПЛЕНА Иза пропагандних флоскула о „развоју потенцијала Африке за брзи самоодржив раст пољопривреде“ стоје приватне компаније од којих већина доминира светским тржиштем семена и пестицида, држећи под контролом светску трговину. Међу потписницима Декларације приватног сектора за подршку пољопривредног развоја Африке, налазе се „Бајер“, „Каргил“, „Дупонт“, „Монсанто“, „Сингента“, АДМ и „Јара“. Уз њих се појављује на десетине малих компанија из развијених земаља које такође очекују значајан удео у заради. Нова алијанса формирана је 2012. на последњем самиту Г8 у Кемп Дејвиду, да би после самита у Ирској почела кампања „заустављања глади“. Значајна разлика између овог самита и Берлинске конференције из 1884. је у томе што су у првом налету велике силе осмислиле сличан пројекат за „ослобађање Црног континента од ропства“, како би уједињене европске империје, уз САД, поделиле плен грабећи територије и природна богатства Африке. Данас уместо колонијалних држава на сцену ступају корпорације одлучне да преузму контролу над обрадивом земљом и природним богатствима. Стотине милиона хектара обрадиве земље биће под контролом агро-биотех гиганата, „партнерски однос“ са државом уопште не обавезује компаније на поштовање конвенција о људским правима, с обзиром на то да оне нису потписнице тог документа, нити су обавезне да поштују било каква људска права.
Utorak 01.11.2016.20:24
Афричке земље доведене у безизлазну ситуацију потписују сваки понуђени споразум у нади да ће се домоћи обећаних олакшица. Ни-герија, Бенин, Малави, Гана, Буркина Фасо, Обала Слоноваче, Етиопија, Мозамбик и Танзанија плаћају цену уласка у Алијансу променом заштитних закона, како би олакшали посао страним инвеститорима и трговцима. Обала Слоноваче и Мозамбик су, на пример, увели закон којим приватне компаније лако приступају земљи, што је довело до егзодуса руралног становништва протераног са малих поседа. Предато је до сада 600.000 хектара обрадиве земље, а Етиопија је већ дала у закуп преко четири милиона хектара. Али преузимање земљишта није основни циљ; од ових земаља се очекује промена регулатива везаних за семе и храну. Мозамбик се обавезао да систематски смањује дистрибуцију бесплатног „непровереног“ семена, омогућавајући компанијама да уносе своје патентирано семе.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)